Joe Biden, ipak
Obama je ipak odabrao Joe (Joseph) Bidena za potpredsedničkog kandidata. To je bilo jedno od 4 imena koja su se najčešće spominjala u spekulacijama.
Joe Biden je senator iz Delawarea, i izabran je na tu funkciju čak 6 puta. Na čelu je kongresnog odbora za spoljne poslove. Bio je kandidat za predsednika SAD-a još 1988, a takođe je bio i deo ovogodišnje primary trke. Važi za nekoga ko je vrhunski poznavalac međunarodnih odnosa, kao neko vrlo iskusan (samo 6 godina mlađi od McCaina). On će da zakrpi mane koje ima Barack Obama, u smislu demokratkog tiketa, a mane se tiču upravo spoljno-političkih pitanja, iskustva, a doneće mnogo i u smislu demografije i „geografije“ kad je reč o novembarskim izborima. On je popularan među američkom demokratski nastrojenom (ova sintagma ima drugačiji smisao nego u Srbiji, „demokratski“ u smislu tradicionalnih birača demokratske partije) populacijom, što bi Obami trebalo da pomogne da osvoji, primera radi, Ohio.
Kao što je bilo i za pretpostaviti, potpredsednički kandidat neće biti neko ime u rangu predsedničkog kandidata. Ipak, Biden je mnogo poznatiji javnosti od ostalih imena (Tim Kaine, Kathleen Sebelius ili Evan Bayh) koja su se pominjala ovih dana.
Pojavila se i vest da je John McCain odlučio da njegov potpredsednički kandidat bude Mitt Romney. To nije nemoguće jer Romney važi za nekoga ko je u partiji na desnoj strani, a takav izbor je McCainu neophodan da bi mobilisao republikansku bazu kojoj se u jednom dobrom delu kandidatura McCaina nije mnogo svidela.
Obama doneo odluku o potpredsedničkom kandidatu
Od momenta kada sam poslednji put nešto napisao na ovom blogu dogodilo se mnogo toga u kampanji za predsedničke izbore u SAD-u. Obama je proglašen za „celebrity-ja“ od strane McCainove kampanje, Obama je održao istorijski govor pred 200.000 ljudi u Berlinu, posetio je i Irak, susreo se palestinskim i izraelskim liderima, a sve to u sklopu male međunarodne turneje. McCain je predložio da se problem energetske zavisnosti SAD-a reši tako što će se više „kopati“ u meksičkom zalivu. Predložio je i više desetina debata sa Obamom koje bi se održavale po gradskim skupštinama širom Amerike. Optužen je da ne zna baš najbolje da broji svoje kuće, čak nije umeo da odgovori na pitanje koliko kuća poseduje nego je rekao da će njegova organizacija dati te podatke kasnije.
Ovih dana je vrlo aktuelan izbor vice-predsedničkih kandidata od strane ove dvojice političara. Taj izbor je već učinio Obama. Verujem da ćemo u toku današnjeg dana već i znati o kome je reč. U igri su guverner Virdžinije Tim Kaine, senator Joe Biden, guverner Kansasa Kathleen Sebelius i senator iz Indiane Evan Bayh. U ovom trenutku kruži informacija da je izabran Tim Kaine, a Obama je juče upravo i bio u Virdžiniji i održao govor čiji je uvodničar bio Kaine. Inače, Obama je objavio da će, pre nego što na skupu u subotu objavi svoj izbor, da prvo obavesti svoje glasače registrovane na sajtu kampanje o svom izboru i to putem sms-a. S obzirom na to, počele su da kruže zabavne poruke da je izbor ipak Hillary Clinton, pa čak i plivač Michael Phelps, a spominje se i Mickey Mouse (Miki Maus)…
U međuvremenu se desio i veliki skandal sa Johnom Edwardsom, koji je ranije bio pominjan kao mogući potpredsednički kandidat, priznao je da je imao ljubavnu aferu ali ne i dete sa dotičnom osobom. Neki analitičari su „izračunali“ da u slučaju da je Edwardsova afera/priznanje bilo otkriveno ranije, da bi Hillary Clinton uzela njegove glasove na početku primary-sezone i da bi u startu napravila nedostižnu prednost nad Obamom. Međutim, zaboravlja se da je Obama upravo nakon odlaska Edwardsa, prvo sustigao manju prednost Hillary, a zatim i prešao u nedostižno vodstvo.
Konvencija demokrata će biti održana sledeće nedelje u Denveru, dok će republikanska biti od 1.9. do 4.9. u Mineapolisu. Zatim sledi najdinamičniji deo kampanje i najmanje dve nacionalne TV debate.
Zakasneli Impeachment!
"Lažove koji su nas odveli u rat treba oglasiti odgovornima prema američkom Ustavu i pred Međunarodnim Krivičnim Sudom", kaže kongresmen Dennis Kucinich iz Ohaja na svom web-siteu. Kucinich tereti Busha u svojoj impeachment predlog-rezoluciji (u 35 tačaka) za protivzakonito zatvaranje stranih i domaćih državljana, kršenje ili nameru da se prekrše mnogobrojni zakonski akti SAD-a. On je prošle godine izašao sa predlog-rezolucijom za impeachment američkog potpredsednika, rezolucija nije usvojena, a po svemu sudeći, neće ni ova.
Nensi Pelosi, koja je od prošle godine na čelu američkog Kongresa, je već izrazila stav da ovakva rezolucija sada "neće uspeti" i da bi ona bila "razjedinjujuća". Ostaje nejasno kako bi ovakva rezolucija bila "neuspešna", ako znamo da Demokrate sada imaju većinu u Senatu??? Mozda bi bilo poštenije reći, "ne, imamo dogovor sa njim, neće praviti gluposti do kraja mandata"...Nejasno je i kako bi ova rezolucija bila "razjedinjujuća”??? To bi bilo korektno reći u situaciji kada predsednik ima 70% podrške, a ne 70% čistog neodobravanja američkih građana.
Jedan od argumenata da se postupak impeachmenta ne započne je taj da je Bush
u poslednjim mesecima svog mandata. Republikanci tako nisu mislili kada je
objekat impeachmenta bio Bill Clinton, 1999, zbog slučaja Lewinski, koji je
tada takođe bio pri kraju svog drugog mandata. Dakle, Pelosi je radije htela da
kaže da bi ovakva rezolucija delovala "razjedinjujuće" po demokratsku
stranku, jer Dennis Kucinich nema podršku unutar nje same.
Bob Fertik- aktivista demokratske stranke, novinar, analitičar, političar,
politički savetnik i preduzetnik: "Čekali smo sedam godina da bi se
pojavio jedan dovoljno hrabar član Kongresa i ustao protiv kršenja Ustava za
kojeg su se generacije Amerikanaca borile i ginule. Čestitam Dennisu na
istorijskom lideršipu i nastojanjima da se usvoje svih 35 tačaka koje bi dovele
do postupka protiv Georga Busha pred Senatom SAD-a, baš kao sto su to naši
"Očevi Osnivači" želeli. Neki se pitaju zašto je to kongresmen Kucinich
uradio (tek) sada. Moje pitanje je-zašto preostalih 434 clanova Kongresa to
nisu učinili ranije?! Uprkos svim neopisivim zločinima koje je ova
administracija počinila, George Bush i Dick Cheney ostaju na položaju i uživaju
imunitet od procesuiranja. Kongres mora da izglasa ovu rezoluciju pre nego ova
dvojica opet zloupotrebe moć i budu oslobođeni odgovornosti za sve počinjene
zločine".
Jos nismo čuli šta Barack Obama misli o ovoj inicijativi. On je takođe član
Kongresa, odnosno Senata. Znamo za sigurno da će dva predsednička mandata
Georga Busha biti tema koja ce biti korišćena u ovoj kampanji. Znamo i ko će da
je "koristi". John McCain je branio politiku Georga Busha praktično
svo vreme. "Odluka da se napadne Irak je bila opravdana i dobra",
nebrojeno puta je ponovio republikanski kandidat. Ne sumnjam da će McCain
dobiti savetnicke "instrukcije" da, doslovno, ne spominje Bushevo ime
do kraja kampanje.
Inače, Dennis Kucinich je do pre nekoliko meseci bio u trci za predsedničku
nominaciju demokratske stranke i ostvario vrlo skromne rezultate.
Bushev "izdajnik"
Pre nekoliko nedelja u Americi je veliku medijsku paznju izazvala jedna knjiga. Radi se o knjizi Scotta MacClellana- "What Happened: Inside the Bush White House and Washington's Culture of Deception"-inace bivseg portparola "Bele kuce" (citaj: Georga Busha) u peroidu od jula 2003. do aprila 2006.
Pocecu od jednog interesantnog detalja...Kada se 2000. godine postavljalo pitanje da li su kandidati koristili kokain, McClellan kaze da mu je Bush odgovorio "ne secam se" i zapitao se kako je moguce da se neko ne moze setiti jednog takvog "detalja". On dalje navodi da je "Predsednik Bush uvek bio pre instinktivan nego intelektualan u odlucivanju". McClellan svoj posao opisuje kao "zadatak da prikaze Belu kucu svetu onakvom kakvom je javnost zeli videti, nezavisno od toga kakva je ona zaista bila". "Bush se oslanjao na propagandu da bi "prodao" Amerikancima rat u Iraku", kaze ovaj bivsi dugogodisnji saradnik odlazeceg americkog predsednika. A onda i jedna, nakon svega ovoga, vrlo neocekivana recenica: "I still like and admire President Bush", rece isti covek. Pa onda opet kritika..."znam da se rat koristi kada je to krajnje neophodno, sto nije bio slucaj u Iraku". U medjusobnim odnosima Busha je okarakterisao kao "iskrenog" coveka sa odredjenom "autenticnoscu".
McClellan se osvrnuo i na posledice i reakciju nakon uragana "Katrina". "To je bila jedna od najvecih katastrofa u nasoj istoriji, ali i jedna od najvecih katastrofa Bushevog predsednikovanja". Otkriva takodje detalj da je ideja da se u medije posalje slika (doslovno slika, fotografija) "zabrinutog i zamisljenog" predsenika koji gleda kroz avionsko prozorce razoreni New Orleans, bila zapravo jedna od ideja Karla Rovea, koga, ne otkrivajuci nam nista novo, naziva "arhitektom Bushevog uspeha".
Komentator i novinar Fox News-a, konzervativni i kontraverzni Bill O'Reilly je svu ovu "prasinu" oko ove knjige nazvao "zaverom levih", pritom se ne osvrcuci na sadrzaj same knjige. "Da, odgovor na Katrinu nije bio adekvatan, to znamo, to su nam rekli ranije, da je bilo gresaka oko Iraka, to su nam rekli, to znamo...", kaze O'Reilly. Medjutim, zaboravlja da do sada niko od republikanaca nije to otvoreno priznao, a kamoli preuzeo odgovornost za sve gore navedeno, posebno neko ovako blizak Bushu.
Demokratama se svidela ova knjiga, ali bilo je i onih (senator Dole) koji su McClellana nazvali "kukavicom koja nije u stanju da u datom trenutku kaze istinu plaseci se za svoj polozaj". McClellan je na takve komentare odgovorao ovih dana na svim znacajnijim TV stanicama, tvrdeci da nije mogao da razazna istinu od lazi u datim momentima i da mu se prava slika o navedenim dogadjajima stvarala/slagala postepeno. On je takodje (u pomenutim tv intervjuima) naveo da vise nije siguran da je republikanac i podrzao mnoge stavove Baracka Obame.
Ova knjiga je prvih par nedelja bila najprodavanije stivo u Americi. Nema sumnje da je Scott McClellan imao i neke koristi od svoje "naknadne iskrenosti" i da je bio svestan da ce knjiga izazvati ovakav publicitet. Javnosti je i dalje ostalo nejasno sta je bio razlog prekida saradnje Bush-McClellan 2006. godine. Ako bismo pouzdano mogli znati da se radilo o McClellanovoj ostavci iz "licnih" razloga, a ne o otkazu koga mu je urucio Bush (iz najrazlicitijih razloga), onda bi tezina ove knjige, a s obzirom na sve okolnosti, bila jos veca.
Tim Russert R.I.P.
R.I.P. Tim Russert
Americke demokrate ujedinjene, a biraci???
Pre otprilike sat vremena Hillary Clinton je odrzala svoj zavrsni govor za ovu kampanju i podrzala Baracka Obamu. Hillary je u jednom momentu rekla i "Yes, we can", sto je slogan Obamine kampanje. Obamin stozer je izrazio zadovoljstvo ovim govorom. Clintonova (ili radije- Clintonka) je, ironicno ili ne, odrzala jedan od svojih najboljih govora u ovoj kampanji. Jos i ranije, najavljivala je da ko god bude partijski kandidat, da ce ga citava partija, ukljucujuci i nju, morati zdusno podrsati. Ona je to danas ucinila.
Ali, koliko ova podrska (zaista) moze da "nakloni" Obami nenaklonjene birace Hillary Clinton? Ankete su ranije pokazivale da je veci procenat Obaminih glasaca spreman da podrzi Hillary nego sto je to slucaj sa podrskom Clintonkinih biraca u slucaju da Obama bude nominovan, sto se na kraju desilo. Drugo pitanje je gde ce ta razlika glasova (ako postoji, ili ako ce postojati) da ode? Do McCaina? Tesko ako nastavi sa ovako zapocetom kampanjom. Mozda se izmedju tih (gornjih) redova krije i razlog zasto bi Obama stavio Hillary na ticket. Danas je objavljena prognoza nekih americkih analiticara da kandidat za potpredsednika nece biti obelodanjen u narednih mesec dana, mozda i vise. To bi se moglo tumaciti tako da Obama ceka da se situacija smiri i nestane pritisak javnosti da se Hillary stavi da demokratski ticket...
Cinjenica da je kampanja demokrata bila jako surova i da ima mnogo "lose krvi" medju dosadasnjim "junacima" ovog bloga, kao i da je ta kampanja bila duza od one koja ce usledeti sada za izbore u novembru, u svakom slucaju, ne pomaze kandidatu demokrata (ma ko on bio/bila). Obama ce morati da se pomiri, ne samo da Hillary (i Billom) nego i sa njenim biracima. To pomirenje je otpocelo danas i trajace do novembra- i tako svakog dana popravljati rejting Baracka Obame...
Obamin potpredsednik...
Samo nekoliko sati nakon sto je Obama osigurao nominaciju, u javnosti se pojavila vec i lista potencijalnih Obaminih kandidata za potpredsednika. Prva, ali medju demokratama i vrlo pozeljna opcija je tzv. "Dream Ticket" na kome bi pored Obame bila i Hillary Clinton. Od pre nekoliko sati znamo i da je ona za takvu opciju, ali ne znamo sta Obama namerava, jer je to njegova odluka. Veliku ulogu ce imati i kalkulacije, tipa, ako Hillary ne bude na ticketu, to moze da znaci da Hispano populacija nece u novembru u velikom broju da glasa za demokratskog kandidata, iako su do sada njima bili naklonjeniji. Druga vrsta kalkulacije, odnosno mesta gde ce se kalkulisati jeste u vodstvu Demokrata. Upravo sa tog mesta su se cule po prvi put ideje o "Dream Ticketu". U dosadasnjoj praksi, kandidati za potpredsednika (u obe partije) nisu bili neka posebno zvucna imena.
Pored Hillary, pominju se tu i neka druga imena...Joseph Biden, Chris Dodd, Bill Richardson, kao i John Edwards. To su imena ljudi koji su se sa Obamom do jednog trenutka takmicili u "primary" kampanji. Osim njih, pominju se i imena Wesleya Clarka, znam da bi se mnogi "fanovi" Obame (u Srbiji) razocarali sa ovim Obaminim izborom, mozda vise nego sa izborom Hillary Clinton, koji je "matematicki" zaista potpuno logican. Ipak, meni najinteresantnije ime o kome se nagadja je gradonacelnik NYC-a-Michael Bloomberg. Bloomberg se spominje cak i kao izbor McCaina za potpredsednika, a interesantno je i spomenuti da je Michael Bloomberg i sam nameravao da se kandiduje kao nezavisni kanditat, i to u slucaju da Hillary Clinton osvoji nominaciju Demokrata.
Takodje je interesantno da je John McCain svo vreme cekao da se zavrsi demokratska trka, dakle nije zurio sa odredjivanjem svog potpredsednickog kandidata (radije:kalkulisao je) sto svedoci o vaznosti ovog izbora za pobedu u novembru.
Obama, the winner
Gotovo je, makar do novembra! Barack Obama veceras je obezbedio neophodan broj delegata i bice kandidat demokratske partije za Predsednika SAD-a. Ocekuje se (u narednim satima) da Hillary Clinton cestita Obami, a prenet je i njen razgovor sa neimenovanim kolegama gde ona kaze da ce pristati da bude kandidat za potpredsednika, dakle zajedno sa Obamom na "ticketu", ako to od nje Obama bude trazio. Bivsi Predsednik SAD-a Carter je takodje veceras podrzao Obamu, on je jedan od superdelegata, a za vikend je najavljeno da ce Obamu podrzati i 15 demokratskih Guvernera.
Ono sto ce sada uslediti je, najverovatnije, jedna od najprljavijih kampanja u istoriji SAD-a. Istina, mozda ovaj put prodje bez Karl Rove-a, ali sudeci po dosadasnjim napadima iz tabora McCaina ova kampanja ce biti jako "ugly".
Hillary is out, almost...
Danas, sad vec juce, su odrzani "primarni" izbori u Puerto Ricu u trci za demokratskog predsednickog kandidata koji bi u novembru trebao da se suoci sa kandidatom republikanaca- John McCain-om. Ispostavlja se da je Hillary Clinton ubedljivo pobedila Baracka Obamu u ovoj drzavi (ocekivano), koja inace nema pravo glasa na "generalnim" izborima u novembru. Upravo je Hillary Clinton obecavala portorikancima da je to poslednji put da se njihov glas nece cuti pri izboru americkog predsednika, misleci tu na "generalne" izbore. Obecanje je dalo rezultat.
Ovoga vikenda je DNC (Democratic National Committee) odlucio da drzave Michigan i Florida koje su prvobitno pomerile datume odrzavanja svojih "primarnih" izbora na nacin protivan pravilima DNC-a, pa potom bile kaznjene oduzimanjem delegata za zavrsnu komvenciju, ipak imaju svoje predstavnike na zavrsnom skupu demokrata, ali samo pola od broja kojeg inace imaju. To sada, prevedeno u jezik brojki, znaci da broj potrebnih delegata da bi se osvojila nominacija jeste 2118, pre ove odluke DNC-a taj broj je bio 2025. S obzirom na to da je Obama osvojio jos minimum 15 delagata u Puerto Ricu, bice mu potrebno jos samo 49 delegata da obezbedi nominaciju.
Jos dve drzave trebaju da odluce, a to su Montana i South Dakota. One ukupno nose 31 delegata. Medjutim, ostaje jos oko 200 tzv. superdelegata (zvanicnici partije na razlicitim nivoima) koji takodje treba da se odluce. Ako gledamo na brojke od marta pa na ovamo, videcemo da se 75% superdelegata koji su se opredelili od tada pa do danas, opredelilo za Baracka Obamu. Jedan od poslednjih je i John Edwards, bivsi "kolega-kandidat", kao i Bill Richardson, guverner New Mexica, covek nekad blizak porodici Clinton, takodje i bivsi ambasador u UN-u.
Dakle, prilicno je izvesno da ce Barack Obama postati u narednih 10-ak dana "prezumptivni" kandidat za predsednika SAD-a. Inace, konvencija demokrata ce se odrzati u avgustu, gde bi se ova odluka i formalno, glasanjem delegata, trebala doneti. Jedina nepoznanica je koliko ce jos dugo Hillary Clinton biti "u trci". Trka, sto se tice "primarni" izbora ce biti gotova za par dana, ali trka u pridobijanju glasova superdelegata moze da potraje i do avgusta, posebno imajuci u vidu to da superdelegati mogu i imaju pravo da se predomisle...I sta bi onda Hillary Clinton mogla da ucini u narednih par meseci? Mogla bi da iznosi javno argumente usmerene ka superdelegatima. Jedan od njih je da je ona osvojila sveukupno vise glasova, ako se broje i glasovi iz Michigana (gde Obama nije ni bio na glasackom listicu-svojom odlukom, a u skladu sa tadasnjom odlukom o kaznjavanju Michigana i Floride) i sa Floride (gde Obama nije vodio kampanju). To bas i ne deluje kao jak argument. Usput receno, u Michiganu, gde Obama nije bio na "ticketu", 40% glasaca je zaokruzilo "neodlucen"...Drugi argument Hillary Clinton je vezan za izbore u novembru i za "elektorsku" matematiku, po kojoj bi ona, tvrdi, pobedila u tzv. "swing states", odnosno u drzavama u kojima su se istorijski smenjivali podednici-republikanci i demokrate, odnosno drzave u kojima kandidati jedne partije konstantno ne pobedjuju na izborima i koje su izuzetno vazne na "generalnim" izborima. Osim toga, argument je i da je pobedila na "primarnim" izborima u velikim drzavama, poput Californije, Texasa, Ohia, NY-a, Pennsilvanije itd.
Argumenti koje ce Barack Obama uputiti superdelegatima su mnogo jaci. Prvo, on ima (rekao bih ubedljivo) vise osvojenih delegata. Drugo, on je takodje osvojio "primarne" izbore u nekim vaznim, ali i "swing states" drzavama. Sto se tice ukupnog broja glasaca koji su glasali ("popular vote") za Obamu, tu sada nastaje problem kako racunati glasace Michigana i Floride??? Do nedavno, po pravilima DNC-a oni se nisu racunali, a sada te drzave dobijaju pola delegata, ali i dalje, nema odgovora na pitanje kako racunati te glasove u smislu "popular vote-a"...
Kako god, sva je prilika da ce iz Montane i South Dakote Obama otici sa jos 15-20 delegata i da ce mu trebati jos 30-ak glasova superdelagata. Prevedeno u procente, to bi otprilike znacilo da jos 15% superdelegata treba da mu ukaze poverenje, a sudeci po gore pomenutom trendu da mu podrsku poslednjih meseci daje u proseku 75% superdelegata, to onda zvuci "prosto kao pasulj"...ali u Americi kazu da se Clintoni nikada ne predaju, pa nam ostaje onda da vidimo i poslednji minut 12. runde...
