Zakasneli Impeachment!
"Lažove koji su nas odveli u rat treba oglasiti odgovornima prema američkom Ustavu i pred Međunarodnim Krivičnim Sudom", kaže kongresmen Dennis Kucinich iz Ohaja na svom web-siteu. Kucinich tereti Busha u svojoj impeachment predlog-rezoluciji (u 35 tačaka) za protivzakonito zatvaranje stranih i domaćih državljana, kršenje ili nameru da se prekrše mnogobrojni zakonski akti SAD-a. On je prošle godine izašao sa predlog-rezolucijom za impeachment američkog potpredsednika, rezolucija nije usvojena, a po svemu sudeći, neće ni ova.
Nensi Pelosi, koja je od prošle godine na čelu američkog Kongresa, je već izrazila stav da ovakva rezolucija sada "neće uspeti" i da bi ona bila "razjedinjujuća". Ostaje nejasno kako bi ovakva rezolucija bila "neuspešna", ako znamo da Demokrate sada imaju većinu u Senatu??? Mozda bi bilo poštenije reći, "ne, imamo dogovor sa njim, neće praviti gluposti do kraja mandata"...Nejasno je i kako bi ova rezolucija bila "razjedinjujuća”??? To bi bilo korektno reći u situaciji kada predsednik ima 70% podrške, a ne 70% čistog neodobravanja američkih građana.
Jedan od argumenata da se postupak impeachmenta ne započne je taj da je Bush
u poslednjim mesecima svog mandata. Republikanci tako nisu mislili kada je
objekat impeachmenta bio Bill Clinton, 1999, zbog slučaja Lewinski, koji je
tada takođe bio pri kraju svog drugog mandata. Dakle, Pelosi je radije htela da
kaže da bi ovakva rezolucija delovala "razjedinjujuće" po demokratsku
stranku, jer Dennis Kucinich nema podršku unutar nje same.
Bob Fertik- aktivista demokratske stranke, novinar, analitičar, političar,
politički savetnik i preduzetnik: "Čekali smo sedam godina da bi se
pojavio jedan dovoljno hrabar član Kongresa i ustao protiv kršenja Ustava za
kojeg su se generacije Amerikanaca borile i ginule. Čestitam Dennisu na
istorijskom lideršipu i nastojanjima da se usvoje svih 35 tačaka koje bi dovele
do postupka protiv Georga Busha pred Senatom SAD-a, baš kao sto su to naši
"Očevi Osnivači" želeli. Neki se pitaju zašto je to kongresmen Kucinich
uradio (tek) sada. Moje pitanje je-zašto preostalih 434 clanova Kongresa to
nisu učinili ranije?! Uprkos svim neopisivim zločinima koje je ova
administracija počinila, George Bush i Dick Cheney ostaju na položaju i uživaju
imunitet od procesuiranja. Kongres mora da izglasa ovu rezoluciju pre nego ova
dvojica opet zloupotrebe moć i budu oslobođeni odgovornosti za sve počinjene
zločine".
Jos nismo čuli šta Barack Obama misli o ovoj inicijativi. On je takođe član
Kongresa, odnosno Senata. Znamo za sigurno da će dva predsednička mandata
Georga Busha biti tema koja ce biti korišćena u ovoj kampanji. Znamo i ko će da
je "koristi". John McCain je branio politiku Georga Busha praktično
svo vreme. "Odluka da se napadne Irak je bila opravdana i dobra",
nebrojeno puta je ponovio republikanski kandidat. Ne sumnjam da će McCain
dobiti savetnicke "instrukcije" da, doslovno, ne spominje Bushevo ime
do kraja kampanje.
Inače, Dennis Kucinich je do pre nekoliko meseci bio u trci za predsedničku
nominaciju demokratske stranke i ostvario vrlo skromne rezultate.
Bushev "izdajnik"
Pre nekoliko nedelja u Americi je veliku medijsku paznju izazvala jedna knjiga. Radi se o knjizi Scotta MacClellana- "What Happened: Inside the Bush White House and Washington's Culture of Deception"-inace bivseg portparola "Bele kuce" (citaj: Georga Busha) u peroidu od jula 2003. do aprila 2006.
Pocecu od jednog interesantnog detalja...Kada se 2000. godine postavljalo pitanje da li su kandidati koristili kokain, McClellan kaze da mu je Bush odgovorio "ne secam se" i zapitao se kako je moguce da se neko ne moze setiti jednog takvog "detalja". On dalje navodi da je "Predsednik Bush uvek bio pre instinktivan nego intelektualan u odlucivanju". McClellan svoj posao opisuje kao "zadatak da prikaze Belu kucu svetu onakvom kakvom je javnost zeli videti, nezavisno od toga kakva je ona zaista bila". "Bush se oslanjao na propagandu da bi "prodao" Amerikancima rat u Iraku", kaze ovaj bivsi dugogodisnji saradnik odlazeceg americkog predsednika. A onda i jedna, nakon svega ovoga, vrlo neocekivana recenica: "I still like and admire President Bush", rece isti covek. Pa onda opet kritika..."znam da se rat koristi kada je to krajnje neophodno, sto nije bio slucaj u Iraku". U medjusobnim odnosima Busha je okarakterisao kao "iskrenog" coveka sa odredjenom "autenticnoscu".
McClellan se osvrnuo i na posledice i reakciju nakon uragana "Katrina". "To je bila jedna od najvecih katastrofa u nasoj istoriji, ali i jedna od najvecih katastrofa Bushevog predsednikovanja". Otkriva takodje detalj da je ideja da se u medije posalje slika (doslovno slika, fotografija) "zabrinutog i zamisljenog" predsenika koji gleda kroz avionsko prozorce razoreni New Orleans, bila zapravo jedna od ideja Karla Rovea, koga, ne otkrivajuci nam nista novo, naziva "arhitektom Bushevog uspeha".
Komentator i novinar Fox News-a, konzervativni i kontraverzni Bill O'Reilly je svu ovu "prasinu" oko ove knjige nazvao "zaverom levih", pritom se ne osvrcuci na sadrzaj same knjige. "Da, odgovor na Katrinu nije bio adekvatan, to znamo, to su nam rekli ranije, da je bilo gresaka oko Iraka, to su nam rekli, to znamo...", kaze O'Reilly. Medjutim, zaboravlja da do sada niko od republikanaca nije to otvoreno priznao, a kamoli preuzeo odgovornost za sve gore navedeno, posebno neko ovako blizak Bushu.
Demokratama se svidela ova knjiga, ali bilo je i onih (senator Dole) koji su McClellana nazvali "kukavicom koja nije u stanju da u datom trenutku kaze istinu plaseci se za svoj polozaj". McClellan je na takve komentare odgovorao ovih dana na svim znacajnijim TV stanicama, tvrdeci da nije mogao da razazna istinu od lazi u datim momentima i da mu se prava slika o navedenim dogadjajima stvarala/slagala postepeno. On je takodje (u pomenutim tv intervjuima) naveo da vise nije siguran da je republikanac i podrzao mnoge stavove Baracka Obame.
Ova knjiga je prvih par nedelja bila najprodavanije stivo u Americi. Nema sumnje da je Scott McClellan imao i neke koristi od svoje "naknadne iskrenosti" i da je bio svestan da ce knjiga izazvati ovakav publicitet. Javnosti je i dalje ostalo nejasno sta je bio razlog prekida saradnje Bush-McClellan 2006. godine. Ako bismo pouzdano mogli znati da se radilo o McClellanovoj ostavci iz "licnih" razloga, a ne o otkazu koga mu je urucio Bush (iz najrazlicitijih razloga), onda bi tezina ove knjige, a s obzirom na sve okolnosti, bila jos veca.
